Na blagim padinama brda i travnatoj udolini na teritoriji opštine Čajetina nalazi se selo Kriva Reka. Ovo pitomo zlatiborsko selo udaljeno je od centra Zlatibora 17 kilometara. Vredni i gostoljubivi domaćini se bave stočarstvom, a veliku pažnju posvećuju uzgajanju voća, najviše šljive.
– Selo ima oko 1.350 stanovnika, uređenu školu, teren za fudbal i košarku. Čak su osnovali svoj fudbalski klub. Takođe, otvoren je i vrtić. Nekada, pre četrdesetak godina ovde se rađalo i do 300 dece, a sada petnaestoro. Ali, i to je mnogo bolje nego u drugim zlatiborskim selima – kaže stariji Krivrečanin Milan.
U centru sela je čuveni izvor Kotren čija ledena voda ne presušuje ni u vreme najvećih žega. Kroz selo protiče reka Krivaja. Na granici između Krive Reke i zaseoka Nikojevići nalazi se Žunska pećina koja, na žalost, nije uređena za turističke posete.
KRIVOREČKA KOSIDBA
Krivrečani su odani tradiciji i zato je neguju i čuvaju. Jednu od manifestacija koju su organizovali ovi vredni meštani je “Krivorečka kosidba”. Održava se svake godine krajem maja ili početkom juna.
– Krivrečka kosidba okuplja i do 20 kosaca, a nađe se i po neka žena. Tu se vrsni kosci takmiče u najboljem otkosu po dubini i širini. Prvo se takmiče ko ima najlepši, odnosno najbolji otkos, a to znači koliki je otkos po širini, dubini i kako je složen. U drugoj discipline je takmičenje ko će najbrže pokositi 10 m, ali se takođe boduje širini, dubina i kako je složen otkos – kaže kaže Ljubisav Bata Cerović, koji je domaćin i predsednik Pevačkog udruženja Kotren, koje je organizator ove manifestacije.
Na jednoj na nedavno održanoj kosidbi bila je i jedna žena kosac, Nada Cerović, a trebalo je da joj se pridruže još četiri žene sa Golije, ali im se pokvario autobus. Ali, pre takmičenja moraju da se ispoštuju svi tradicionalni običaji.
– Prvo se svi poslužimo hlebom i soli, a onda kose idu na otkivanje. Ovo je bila priika da ostali gosti vide jednu od starih veština, ručno otkivanje kose za koju je potrebno ne samo dobro oko, već dobar alat (čakanac i bakvica) kao i izuzetna veština otkivanja kose koju Zlatiborci prenose generacijama unazad. A tek onda ide takmičenje – kaže Cerović.
Nada Cerović, žena kosac, zauzela je treće mesto i kaže da ručno košenje nije samo “muški” posao.
– Nisam ja neki profesionalni kosac. Ali, volim da kosim. Još kao mlada kosila sam dvorište ili negde gde treba nešto da se pokosi. Nisam mogla da čekam muža ili nekog tamo da mi pokosi. Inače, u košenju treba malo veštine – kaže Nada.
Najstariji učesnik do sada je Ljubinko Aleksić iz Krive Reke sa 83 godine, a najmlađi kosac je jedanaestogodišnji Danilo Duković iz Bele Reke.
Iskusni kosci su dali nekoliko saveta za pravilno i lakše košenje. Oni kažu da ova veština zavisi od održavanja kose oštrom i ravnomernim zamasima. Prvo pravilo je da se stoji opušteno i da noge budu razmaknute oko pola metra, uz mali iskorak desnom nogom. Na kosi postoje ručice na dršci. Desna ruka treba da bude na donjoj dršci, a kosac stoji sa strane od oštrice koja je usmerena ispred njega.
Košenje se počinje zamahom desnom ruke ispred desne noge držeći oštricu tek malo iznad površine zemlje. Zatim se lagano zamahne kosom, pri čemu se oštrica drži ravnomerno, sve dok desna ruka ne bude ispred leve noge. Zatim se zamahne kosom nazad u početni položaj i sve se ponovi uz lagano kretanje napred. I još jedan neophodan savet: potrebno je da se oštrica kosa često oštri brusnim kamenom, odnosno brasačem.
Nakon takmičenja obično sledi pevačko nadmetanje pod nazivom “Zapevaj grlo moje zlatiborsko” u kome se nadmeću muške pevačke grupe, kao i parovi u pevanju iz vika. Obavezno je posluženje vojničkim pasuljem i spremi se preko 200 kg pasulja.
Ova kosidba je u stvari podsećanje na nekadašnju mobu, praćenu udruženim radom uz nezaobilazni trubački orkestar i tradicionalno okrepljenje u pauzama.
Prva krivorečka Kosidba održana je 2. juna 2018. godine u znaku sećanja na heroje Oslobodilačkih ratova 1912-1918, koji se posle vojevanja sretno vratiše kućama i održaše Кrivu Reku do današnjeg dana. Tada je prvi oktos napravi upravo naš sagovornik Bata Cerović.
– Sada, kada se uporede ovo tradicionalno košenje sa kosom i košenje trimerom i raznim kosilicama, jasno je da je današnjim koscima posao mnogo olakšan. Ali, mi ovde čuvamo i negujemo tradiciju zlatiborskih sela – dodao je Cerović.
Održavanje ove manifestaciju pomaže je pomogla Turistička organizacija “Zlatibor”.
NAŠA ZLATKA
Prostrane livade Krivorečani su iskoristili za gajenje stoke, koju koriste za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda, kao i za proizvodnju suvomesnatih proizvoda. U centru ovog sela je u septembru 2017. godine otvorena mlekara „Naša Zlatka“.
– Mlekara je deo projekta „Od mleka sa naših planina” finansiran od strane Evropske Unije, čiji je cilj ojačan lanac vrednosti proizvodnje mleka u prekograničnom području Srbija – Crna Gora. Mlekara je opremljena najsavremenijom opremom za preradu 1.500 litara mleka dnevno u tradicionalne proizvode zlatiborskog kraja, sir i kajmak. Prerađuje se mleko samo sa registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa teritorije Opštine Čajetina, čime se pruža pomoć i podrška malim lokalnim proizvođačima – kaže Marko Marić, direktor Eko agrara.
Zbog kvaliteta zlatiborski sir i kajmak proizvedeni u mlekari “Naša Zlatka” nalazi se samo u odabranim hotelima i restoranima.
– Osnovna misija “Naše Zlatke” je savremeno preduzeće, uz očuvanje tradicije, koje proizvodi zdrav i kvalitetan proizvod od mleka sa imanja zlatiborskih domaćina – kaže Marić.
Kao vid podrške razvoju poljoprivrede, PD Zlatiborski Eko Agrar je vlasnik žiga garancije kvaliteta “Dobro sa Zlatibora” i ovaj žig mogu da ponesu proizvodi nastali od sirovina isključivo sa teritorije opštine Čajetine i proizvedeni u okviru iste.
Izuzetak čine suvomesnati proizvodi za koje sirovina može da bude sa cele teritorije Srbije. Pored proizvoda, ovim žigom mogu se zaštititi i uslužne delatnosti koje u svojoj ponudi nude hranu zaštićenu ovim žigom.
– U okviru PD Zlatiborski Eko Agrar posluje i Agrotehnički centar u Krivoj Reci koji poseduje mehanizaciju za obavljanje svih poljskih radova u poljoprivredi čime se poljoprivrednicima sa teritorije opštine Čajetina omogućava korišćenje savremene mehanizacije a samim tim se obavlja i odgovarajuća primena agrotehničkih mera – dodao je Marić.
Kao još jedan vid razvoja poljoprivrede u Opštini Čajetina planirano je otvaranje Agrobiznis centra koji će objediniti mlekaru Naša Zlatka i Agrotehnički centar koji će biti upotpunjen novim sadržajima kao što su sušara i hladnjača. Krajnji cilj ovog projekta je da kooperanti postanu suvlasnici i da ostvare koristi prodajom finalnih proizvoda.
Ovaj dragulj Zlatibora meštani su već počeli da koriste i u turističke svrhe, pa posetiocima stoji na raspolaganju smeštaj u petnaestak živopisnih domaćinstava sa oko 80 kategorisanih ležajeva, uglavnom druge kategorije.
U selu se nalazi i crkva Svete Marine u Krivoj Reci, podignuta je u periodu od 2006. do 2014. godine i pripada Eparhiji žičkoj Srpske pravoslavne crkve.
Autor: LZS
Zahvaljujemo se Turističkoj organizaciji “Zlatibor”, Eko agraru i meštanima Krive Reke.
Tekst je deo medijskog projekta “Skriveni dragulji Zlatibora” koji je sufinansiran od Opštine Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
