Da li ijedno ime sela može bolje da ga opiše, nego što Dobroselica može da opiše ovo zlatiborsko selo, skriveni dragulj Zlatibora među stoletnim borovima, talasastim brdima i nepreglednim pašnjacima protkanim drvenim kolibama. Nalazi se 15 km od centra Zlatibora, blizu Borove glave.
Kako mu ime nosi, tako u ovom selu žive takvi ljudi kojima je gostuljubljivost u genima, koje su naučili od svojih očeva i dedova.
Meštani pričaju da se ovo selo nije oduvek tako zvalo.
– U prošlosti je nosilo ime Zloselica. Legenda kaže da je vraćajući se sa ratnog pohoda selom prolazio car Dušan. Srdačno dočekan od lokalnog stanovništva upitao je domaćine: „Kako se zove ovo selo, gde me ovako lepo dočekuju?“. Nakon što je dobio odgovor da je u pitanju selo Zloselica, bio je začuđen i tom prilikom je uzviknuo: „Od danas, ovo selo se zove Dobroselica!“ – kaže deka iz familije Kovačević.
CRKVA BRVNARA
Ono što je poseban dragulj ovog sela je crkva brvnara posvećena Svetom Iliji Proroku. Nalazi se okružena sa tri crna bora, za koje tvrde da su stari od 5 do 8 vekova. Oni su sada kao čuvari ove svetine.
– Sagrađena je 1821. godine i jedna je od najlepših te vrste u Srbiji. Kao biser narodnog graditeljstva zlatiborskog kraja crkva je stavljena pod zaštitu države kao nepokretno kulturno dobro. Prema legendi podignuta je u toku jedne noći. Pobožni Dobroseličani su na svojim konjskim zapregama preneli drvenu crkvu iz susednog brda, Crkvine, koju su Turci nameravali da zapale narednog jutra – opisao je protojerej Jovan Stojković.
A na tom mestu je postojala, prema nekim zapisima, crkva sagrađena još sredinom 18. veka, a njeni sveštenici Gavrilo i Božo pominju se u zapisu iz 1749. godine. Ali taj prvi hram spalili su Turci 1806, pa je na tim temeljima 1821. seoski majstor Mitar Udovičić sagradio ovu bogomolju brvnaru.
Ova svetina je pravogaonog oblika i nije velikih dimenzija. Širine je 5 i dužine 8 metara. Ima izveden polukružni oltarsku apsidu od brvana na istočnoj strani. Nalazi se na niskim kamenim temeljima, a zidovi su joj od masivnih hrastovih talpi i krov od šindre. U nju se ulazi na mala vrata. Naročito je interesantan ikonostas s ikonama koje je oslikao Aleksij Lazovića, dok su carske dveri ove crkve delo slikara Janka Mihailovića Molera. Po ikonostasu od obojenih dasaka dominiraju prestone ikone Bogorodice i Hrista sa baroknim krunama na glavama. Ko posmatra ceo ambijent, crkvi i stoletne borove koje je okružuju, kao i nekoliko drvenih kuća iz 19. veka, koje se nalaze u neposrednoj blizini, ima utisak kao da je vreme stalo u nekoj davnoj prošlosti.
PRERAST
U Dobroselici se nalazi i Prerast (kameni most nastao urušavanjem pećinske tavanice), prirodni geomorfološki fenomen koji privlači sve veću pažnju radoznalih turista. U narodu je poznatija kao Točkoviča pećina ili Šupljica. Prerasti predstavljaju prirodne kamene mostove i poslednje stadijume u životu jedne pećine. Pećinski kanal je dugačak 48 m, širok 12 m i visok na gornjem ulazu 12 m, a na donjem 16 m. Kroz Prerast protiče mali potočić koji je verovatno i zaslužan za eroziju pećine i nastanak ovog prerasta. Ovaj prerast je među tri najveća u Srbiji.
– Verovalo se nekada da ovde živi baba koja jede decu i vreme. Ali niko nikad nije stradao. U vreme rata ovde se narod sklanjao, ali isto tako i čobani – kaže nam meštanin iz familije Ječemenica.
A kada pomenusmo Ječmenice postoji priča koja se prenosi da je u ovom selu Miloš Obrenović bio sluga kod Aksentija Aksa Ječmenice, trgovca stoke, pre nego što je postao vladar Srbije.
U ovom selu živi priča da kod ovog prerasta još postoje tri kruške koje je Miloš tada okalemio.
FILMOVI
Zbog svojih prirodnih karakteritika, talasastih brda i cvetnih livada, Dobroselica je zanimljiva za kinomatografe. Do sada je na njenim prostranstvima snimljeno osam filmova. Među prvim filmovina snimljen je film „Rat i mir“ koji su od Dobroselice do Borove glave snimali Englezi, zatim „Sedefna ruža“, „Crni bombarder“, „Original falsifikata“, „Život je čudo“, a po obodima sela sniman je i film „Radio Vihor zove Anđeliju“…
Meštani žale što se u njihovom selu film nije snimio već desetak godina.
– Nekada se snimalo svake druge godine. A narod je imao i koristi. Bile su dobre dnevnice kada je Kusta snimao, a bila sam i na filmu “Original falsifikata”, kada je Lazar Ristovski delio kukurz sa kamiona, a narodu sve zauvar. I upoznala sam neke poznate glumce, ali najbolji je bio Lazar, koji je kod mene u kući pio kafu, a kada je odlazio doneo kafu i vinjak. Kasnije je našoj školi kupio televizor i šporet – priča starija žena iz familije Marjanović, koja je bila statista u nekoliko filmova snimana na ovom podnevlju.
Bilo je da se angažuju na filmu svi iz kuće, deca iz škole, a svi po dnevnicu. A kako ističu prodali sudosta mesa, mrsa, a i rakije, jer, kako kažu, vole glumci mnogo da popiju. Ipak, svim meštanima je bilo najlepše kada imaju mogućnosti da porazgovaraju sa glumcima, kada ima naroda.
NAJLEPŠI VIDIKOVAC
Jedan od najlepših vidikovaca Zlatibora nalazi se upravo u selu Dobroselica.
– Reč je o čuvenoj klupici koja se nalazi između dva bora, a očaravajući pogled sa vidikovca i fotografije koje posetioci naprave na ovom lokalitetu glavni su razlozi zbog kojih veliki broj turista krene put Dobroselice – ističu u TO Zlatibor.
BOROVA GLAVA
A nedaleko od Dobroselice je Borova glava, uz magistralni put. Tu se nalazi galerija-zadužbina akademskog slikara, pokojnog Bože Kovačevića. Ali, pored toga je ovaj deo Zlatibora je poznat po još nečemu.
– Ovaj deo neki su prozvali “Kafanska četvrt Zlatibora”. Tu se na svega od 70 do 80 metara nalaze tri kafane, a svaka ima neki svoj zlatiborski specijalitet. Tako u kafani “Borova glava” ima najbolju jagnjetinu, a u kafani “Zora” je odličan rošitlj i kuvana jela, dok je “Kafana kod Zore” se priprema najbolja lepinja sa sve i služi se sa domaćim kiselim mlekom – kaže jedan od meštana Dobroselice.
Autor: LZS, naslovna foto: TO Zlatibor, foto: TO Zlatibor i LZS
Zahvaljujemo se Turističkoj organizaciji “Zlatibor” i meštanima Dobroselice na saradnji
Tekst je deo medijskog projekta “Skriveni dragulji Zlatibora” koji je sufinansiran od Opštine Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
