Među najposećenijim istorijskim spomenicima je Memorijalni spomen kompleks Kadinjača, 14 km od Užica. Spomenik je posvećen borcima užičkog Radničkog bataljona, Posavcima i Orašanima koji su se žrtvovali 29. novembra 1941.godine štiteći odstupnicu glavnini partizanskih snaga iz Užica ka Sandžaku.
Spomenički kompleks prostire se na površini od 15 hektara. U centru ovog kompleksa nalazi se Spomenik piramida, koji je otkriven 1952. godine. Pod njim se nalazi kosturnica u kojoj su smešteni posmrtni ostaci većine boraca izginulih na Kadinjači. Taj spomenik je urađen po projektu arhitekte Stevana Živanovića (1911-1979) u obliku četvorostrane piramide visoke 11 metara, sa zvezdom petokrakom pri vrhu. Na piramidi su uklesani stihovi poeme “Kadinja”, pesnika Slavka Vukosavljevića. Tokom 1979. godine otkriven je novi spomenički kompleks, kada je Radnički bataljon odlikovan Ordenom narodnog heroja. U autentičnom prostoru bitke na Kadinjači idejno rešenje monumentalne spomeničke kompozicije i zgrade Spomen-dom dali su vajar Miodrag Živković i inženjer arhitekture Aleksandar Đokić iz Beograda.
TITO: OVO JE NAJLEPŠI SPOMENIK KOJI SAM DO SADA VIDEO
U intervju koji je Miodrag Živković dao autoru ovog teksta povodom 36 godina od izgradnje Memorijalnog spomen kompleksa “Kadinjača” (2015. godine), govorio je o samom radu na ovim spomenicima.
– Druga neprijateljska ofanziva – bitka na Кadinjači predstavljala je jedan od ključnih simbola antifašističkog otpora. Dve stotine boraca Radničkog bataljona stalo je na branik odbrane Užičke republike, štiteći odstupnicu Vrhovnog štaba, partizanskim odredima i bolnici. Tokom osme decenije, došlo se do ideje da Кadinjača bude pretvorena u memorijalni park – rekao je tada profesor Živković.
On kaže da je do tada već imao realizovane memorijalne komplekse poput “Dolina heroja na Tjentištu”, gde je poginulo više od 7.000 boraca u legendarnoj bici na Sutjesci, kao i najpoznatije delo – Spomenik streljanim đacima u Spomen parku 21. oktobar u Кragujevcu. Zato je pozvan da radi projekat Кadinjača, a Aleksandar Đokić na projektu Spomen doma, kao sastavnom delu Memorijalnog kompleksa.
– Кao pomoć u skulptorskom oblikovanju spomeničke celine, pomagalo mi je i sedamnaest studenata sa vajarskog odseka Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu – rekao je Živković.
O gradnji spomenika i uklapanja skulptura sa ambijentom kaže:
– U periodu od 1977. do 1979. godine dovršen je ceo Memorijalni kompleks na površini od 15 hektara. Svečano otvaranje održano je 23. septembra 1979. godine, kada je Tito otkrio spomenik i održao govor pred oko 100.000 posetilaca. Кao i na Sutjesci, ovu prostornu celinu konceptualno sam podelio na tri celine. Prva celina predstavlja amfiteatar Užička republika, predviđen za održavanje različitih kulturnih manifestacija. Druga celina je Aleja Radničkog bataljona sa dvadeset i jednom monolitnom skulpturom od belog betona, visine od dva do pet metara. U centru ove skulpturalne kompozicije nalazi se prvobitni spomenik iz 1952. godine. Iskoristio sam originalni memorijal, postavivši ga u centar čitavog kompleksa. Time sam odao poštovanje i dao na značaju starijem spomeniku, integrišući ga u novi. Treću celinu čini plato Slobode, gde se blokovske skulpture uzdižu do centralne dvodelne forme visine 14 metara, koliko ima kilometara do Užica. Iz tog elementa izrasta dinamična skulptorska figuralna kompozicija kružnog oblika sa prodorom prema Užicu – pojasnio je Živković.
Dok je stvarao ovaj kompleks kaže da je imao punu i apsolutnu slobodu u realizaciji čitavog kompleksa i pomoć Skupštine Titovo Užice. Tvrdi da u realizaciji svih njegovih spomeničkih rešenja nije imao nikakvih pritisaka i mešanja u rad.
Kada je bilo otvaranje spomenika bio je tu.
– Bio sam uz Tita kada se kretao prema Aleji Radničkog bataljona. Кada je video taj deo spomeničkog kompleksa, zastao je i rekao: “Ovo je najlepši spomenik koji sam do sada video“ – rekao je Živković.
On je zaključio da se u današnja vremena uništava i nestaje istorijsko nasleđe, a kultura nestaje iz svakodnevnog života.
POČELA OBNOVA SPOMENIKA
Posle 71 godine spomenici podležu zubu vremena.
– Poslednji put radovi na spomeničkim figurama Kadinjače rađeni su 2011. i 2012. godine sredstvima Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja – ističu u užičkom muzeju, uz napomenu da je druga faza radova koja se odnosi na obnovu monolitnih figura planirana za 2024. godinu.
Ove godine obavljani su radovi na sanaciji i konzervaciji spomeničkog kompleksa. Time se završava prva faza planiranih poslova, obavljanih ulaganjima Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja. Reč je o građevinskim radovima na najugroženijem delu spomeničkih kompozicija. U toku ove faze zamenjene su pristupne staze i ploče u Amfiteatru Užičke republike, uz naglasak na plato oko spomen-kosturnice. Osnovu za te poduhvate postavili su Narodni muzej Užice i kraljevački Zavod za zaštitu spomenika kulture konkurišući s projektom „Sanacija i konzervacija spomeničkog kompleksa na Kadinjači” na ovogodišnjem javnom pozivu za predloge projekata investicionog održavanja ratnih memorijala od značaja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. Inače, redovno se radi održavanje zelenih površina.
– Kadinjaču, sa stalnim tematskim i muzejskim postavkama, posetio je i tokom ove godine veliki broj organizovanih turističkih grupa, školskih ekskurzija, kao i pojedinačnih posetilaca. Pružane su im u autentičnom prostoru informacije o borbi Radničkog bataljona protiv 342. nemačke fašističke divizije 29. novembra 1941, vođenjem kroz stalnu muzejsku postavku “Radnički bataljon i borba na Kadinjači”, kao i prezentovanjem tematske izložbe “Užički kraj u NATO agresiji na SR Jugoslaviju” u prostoru zgrade Spomen-doma – navode u Narodnom muzeju Užice, nadležnom za ovaj memorijalni spomen-kompleks.
U sklopu spomeničkog kompleksa nalazi se Spomen-dom namenjen prihvatu posetilaca radi pružanja informacija o spomeniku i borbi na Kadinjači. U zgradi Spomen-doma smeštena je stalna izložbena postavka “Radnički bataljon i borba na Kadinjači” na prostoru od oko 150 m, sa preko 300 izloženih eksponata. U jednoj od izložbenih sala smeštena je postavka “Užički kraj u NATO agresiji na SR Jugoslaviju”. Radno vreme je od 7:30 do 17 h radnim danima, 7:30 do 15 h subotom. Info telefon: 031 521 360, 807 047.
DOŠLI IZ SLOVENIJE, HRVATSKE I ITALIJE
Na Kadinjači se svakog 29. novembra održava komemoracija. Ove godine je došla grupa sastavljena od Hrvata, Slovenaca i Italijana. Života Simić iz Istre kaže da je prvi put na komemoraciji na Kadinjači, ali da je bio u avgustu na Kadinjači.
– Drago mi je da se Srbija priseća svojih narodnih heroja, mladih života koji su položili živote za brobu protiv antifašizma. Na antifašizmu su nastale sve bivše Republike Jugoslavije. Mi živimo antifašistički: juče, danas, sutra – rekao je Simić.
Dušan iz Slovenije prvi put je bio na Kadinjači 1980. godine, dok je Aldo Belo Mari iz Trsta prvi put na Kadinjači. Svi su oni kažu da ih okupio jedan cilj, a to je antifašizam.
Autor: LZS, foto naslovna: Narodni muzej Užice
Zahvaljujemo se Narodnom muzeju Užice i Turističkoj organizaciji “Užice” na saradnji
Tekst je deo medijskog projekta “Kroz istoriju do budućih turista” koji je sufinansiran od Grada Užica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
