Zlatibor, najposećenija planina u Srbiji, osim svog turističkog centra, ima i druge svoje skrivene dragulje. Turistički centar na ovoj planini zauzima tek oko dva posta od cele planine, pa je posetiocima i turistima na raspolaganju veliki deo da uživaju i odmaraju na ovoj prelepoj planini.
Ko ne voli gužvu ima na raspolaganju zlatiborska sela koja su poseban dar prirode, svako selo je za sebe posebna priča, svako selo u sebi krije nešto posebno i specifično. Modernizacija nije ni njih zaobišla, ali sve je ostalo u skladu sa tradicijom i prirodnom sredinom. Tako Jablanica ima svoju crkvu brvnaru iz 1838. godine, a manifestacije Seoski višeboj i Doček Srpske nove godine čuvaju tradiciju i običaje. U Šljivovici manifestacija “Rakijada” čuva stari način pečenja rakije, a tu je i kulturno dobro “Tijanića vodenica”, dok samouki skulptor Miladin Lekić od drveta pravi seljake, medvede i druge figure. Mačkat je poznat po Sajmu suvomesntaih proizvoda ili Pršutijadi, kafanama, a tu je i neobičan dvorac Ratka Šopalovića. U selu Sirogojnu svakako treba obići Muzej na otvorenom „Staro selo“, Muzej pletilja, kao i manifestaciju „Petrovdanski dani“. Gostilje se ponosi svojim vodopadom, ali i manifestacijom „Ilidanski sportski susreti“. U Dobroselici se nalazi jedinstveni prirodni prerast, crkva brvnara iz 1821. godine, najlepši vidikovac na Zlatiboru, kao i stoletni borovi. Selo Trnava u sebi krije najlepšu pećinu Stopića pećinu, kao i atelje Vladimira Mitrovića. Rodno selo Ljubivoja Ršumovića i Miladina Pećinara selo Ljubiš oduševiće sve posetioce ukusnom pastrmkom iz ribnjaka na reci Ljubišnici. Kriva Reka, najveća dolina Zlatibora, neguje „Krivorečku kosidbu“, a zbog vrednih domaćina otvrana je mlekara i napravljen agro centar „Eko agrar“.
To je samo jedan deo sela koje smo obuhvatili našem projektom, a treba pomenuti da ima još dosta sela koje Zlatibor u sebi skriva.
Rukovodstvo opštine Čajetina je svesno prirodnih lepota i resursa na njihovoj teritoriji, pa neprestano ulaže u infrastrukturu i popularizaciju. Tim povodom smo razgovarali sa predsednikom opštine Milanom Stamatovićem.
Za razvoj ruralne sredine kaže da je sve poćelo razvojom turizma na ovoj planini, a da se kasnije turizam razvijao poljoprivredu, stočarstvo i tradicionalnu proizvodnju hrane.
– To je najveća naša fabrika na otvorenom. Zato smo morali da obezbedite infrastrukturu po selima, vodovode koji su bili dotrajali, puteve, elektromrežu, vrtiće. Izgradili smo nove trafostanice na Zlatiboru i po selima. Da nije bilo intenzivne gradnje na Zlatiboru, teško da bi bilo razvoja mesnih zajednica, opstanka i ostanka ljudi na selu. Ljudi danas mogu daleko kvalitetnije i organizovanije da se bave seoskim turizmom i proizvodnjom tradicionalnih proizvoda, ali na lakši način. Agrobiznis centar, mašinski prsten u Krivoj Reci sada iznajmljuje svoje poljoprivredne mašine malim proizvođačima. Mlekara “Naša Zlatka” otkupljuje mleko i pravi sir i kajmak sa geografskim poreklom. Sačuvali smo nama izuzetno važne male proizvođače, jer ukoliko njih nema teško su održivi i veliki sistemi – kaže Stamatović.
Sela u opštini Čajetina su retka u Srbiji iz kojih mladi ne odlaze, već zasnivaju porodice i šire domaćinstva.
– Ljudi se vraćaju ili mladi ostaju zbog drugačijeg ambijenta, posebno IT stručnjaci, a sve je više i onih koji se vraćaju na dedovinu. Inovacioni biznis centar na Zlatiboru je zaživeo u punom kapacitetu. Informacioni stručnjaci ne moraju da rade po tropskim temperaturama u gradovima, već iz prirode sa Zlatibora i njih je sve više, a auto-put olakšava dolazak. Kupuju se kuće u udaljenim selima ili prave porodične kuće i to je za nas veoma važno – naveo je Stamtović.
On kaže da se trude da na Zlatiboru sve bude održivo.
– Trudimo se da na Zlatiboru i da idemo ka magičnoj brojci od milion posetilaca. Kada nas pitaju kada će da stane taj razvoj, mi smo kroz ove studije dobro analizirali i sagledali te potrebe tržišta da Zlatibor i čitav ovaj kraj mogu da prime milion posetilaca, a po starim vojnim strateškim planovima na području Zlatibor – Zlatar – Tara, može da preživi dva miliona ljudi. Mi ćemo veoma brzo da dostignemo cifru od milion posetilaca, a to automatski znači 10 miliona noćenja. Njihov boravak znači zaradu i za ostale opštine i to je dobro za čitav region – rekao je prvi čovek opštine Čajetina.
On je dodao da se iz godine u godinu sve više ulaže u zlatiborska sela. Kaže da oživljaju sela jer imaju novca za subvencije, a iz godine u godinu sve izražejnije.
– Po završetku nekoliko kapitalnih projekata, sada smo u stanju da izdvajamo više za selo. Setićete se, čak i kada je državna politika zahtevala da se zatvaraju škole sa malo đaka, mi smo radili suprotno – renovirali smo ih. Gradimo puteve do svakog zaseoka, a rezultat je danas merljiv: naša opština, za razliku od svih ostalih u Srbiji beleži porast broja stanovnika. Povećava se broj novorođene dece i broj mališana upisanih u naše škole! I to se dešava upravo u seoskoj sredini. Imali smo oko 15.000 stanovnika, a sada više od 18.000. Pri tome, imamo lokalni budžet na nivou Užica koje ima 70.000 stanovnika. Iako smo jedina opština u Srbiji gde broj stanovnika raste, već dolazimo u situaciju da nemamo dovoljno ljudi na svim radnim mestima – kaže Stamatović.
Zbog stalnih kritika da se Zlatibor gradi i uništava planina, Milan Stamatović kaže da je na Zlatiboru veća površina pod vodenim površinama nego pod građevinskim objektima.
– Zlatibor ima prostor i širinu, naša sela su uređena i mogu da budu za primer ali na žalost javnosti se putem javnog servisa i drugih nacionalnih medija predstavljaju sela po Austriji, po Sloveniji i drugim stranim državama. Najvažnija razlika između tih i zlatiborskih sela je to što u našim selima ima mladih ljudi koji imaju sve uslove za život, zdravstvenu zaštitu, vrtić, školu, uređene saobraćajnice, imaju sve sadržaje koje imaju njihovi vršnjaci u gradovima. Oni u svojim selima imaju sve, dolaze im mini busevi, odvoze decu u vrtić, u školu, vraćaju ih, a oni mogu da se bave svojim poslovima. To su iskustva koja smo donosili iz skandinavskih i drugih razvijenih zemalja, za to smo dobili nagradu, ali u Srbiji to nije dobro. Taj odnos na žalost ovu zemlju neće povesti napred – rekao je Stamatović.
On je zaključio da posle nekoliko kapitalnih projekata u naredni period ulaze finansijski rasterećeni, a to znači da će biti više novca za dalje ulaganje u infrastrukturu u našim selima, za puteve, poljoprivredu, za novi sistem vodosnabdevanja i ekološke projekte…
Zahvaljujemo se Turističkoj organizaciji “Zlatibor” i opštini Čajetina na saradnji
Tekst je deo medijskog projekta “Skriveni dragulji Zlatibora” koji je sufinansiran od Opštine Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
