U Užicu je paljenjem badnjaka i ponoćnom liturgijom počelo slavlje Badnjeg dana i Božića. U selu Nikojevići predstavnici gradske vlasti zajedno sa domaćinom Vojislavom Kovčićem odsekli badnjak koji je postavljen ispred zgrade Skupštine grada. U domaćinstvu Kovčić su podeljeni paketići deci iz tog sela. Ispred crkve Svetog Marka u Užicu danas će građani lomiti česnicu u kojoj se nalaze tri zlatnika.
Mr Jelena Toskić, antropolog i muzejski savetnik u Muzeju na otvorenom “Staro selo” u zlatiborskom selu Sirogojno objasnila kakvi su običaji bili za Badnji dan i Božić u ovom kraju.
– Ciklus božićnih praznika obiluje mnoštvom radnji i obreda sa željom da se obezbedi sreća i napredak porodice, dobra letina kao i zdravlje stoke i živine. Poreklo ovih obreda vezuje se ranije slojeve slovenskih i predhrišćanskih verovanja. Upravo dani koji prethode Božiću, Tucindan i Badnji dan sa nizom rituala, ukazuju na elemente verovanja u duh prirode i magijske radnje kojima se obezbeđuju plodnost useva i napredak porodice. Tek kasnije, običaji su se integrisali sa hrišćanskim verovanjima u simboliku Hristovog rođenja – objasnila je Jelena.
Najznačajniji badnjedanski rituali vezani su za porodično sveto drvo – Badnjak.
– Badnjak ili Veseljak kako ga još nazivaju najčešće je hrastova grana ili mlado stablo koje ritualno seče muškarac rano na Badnji dan obavezno sa rukavicama na rukama. Odabrano drvo se obasipa zrnevljem žita uz obraćanje rečima:,,Čestit Božić, sveti badnjače”. Valja ga seći tanko, da padne na istočnu stranu jednim udarcem da se, kako se smatra, sreća ne bi zadržavala – kaže naša sagovornica.
Potom se odsečeni badnjak nosi kući.
– Do prvog mraka badnjak je oslonjen na zid kuće kada počinje njegovo ritualno nalaganje na ognjištu. Domaćin kuće seče badnjak na tri dela i unosi ih u kuću uz obraćanje:,,Dobro veče, čestit badnjak”, a ukućani mu odgovaraju:,,Bog ti pomogao, čestiti badnjače”. U kuću se potom unosi slama koja se simbolično vezuje za rođenje Isusa Hrista, ali i za agrarne prehrišćanske kultove. Ukućani obilaze oko ognjišta dok se uz slamu razbacuju: orasi, šećer i žito, a koje deca uz pijukanje veselo skupljaju. U jednom delu kuće na pod se postavlja ostala slama, žito i sveća kao i posna trpeza koju čine: pogača, razna posna jela, jabuke, orasi, med, šećer i td. Običaj je da se uz vatru bdi čitave noći i sa radošću dočeka Božić – kaže Jelena o Badnjoj večeri.
BOŽIĆ
Na Božić se ljudi međusobno obraćaju rečima: Hristos se rodi! Zaista se rodi!
– U narodu se zadržao običaj da se na Božić mesi i jede obredni pšenični hleb -česnica. Po pravilu česnicu, božićnjak ili badnjaču mesi žena rano izjutra od nenačete vode donete sa izvora. U ,,česnicu” se stavljaju simbolička obeležja i namenjuju za: sreću, zdravlje, bogatstvo, a koje ukućani lomljenjem pronalaze u svom parčetu hleba – kaže Jelena.
Kada je česnica na stolu postavlja se i ostala Božićna trpeza.
– Na Božićnoj trpezi, posle višenedeljnog posta, obavezno se mora naći i ,,pečenica” – prase posebno odgajeno i za taj dan pripremljeno, koje se kolje ili utuče na Tucindan. Božićna trpeza je bogata i svečana. Na Božić prvo dolazi položajnik i nizom radnji: sedanje kraj ognjišta, džaranjem vatre i izgovaranjem: ,,Кoliko varnica, toliko parica, ovčica, prasića…’ ‘nastoji da obezbedi blagostanje porodici. Običaj je da se položajnik daruje novcem i ponudi hranom. Običaj je da na Božić započinje svaki posao kako bi u novoj godini imali napretka, sreće i radosti u svemu. Trećeg dana Božića iz kuće se iznosi slama i simbolično stavlja na voće – objasnila je Jelena.
Muzej na otvorenom ,,Staro selo” u Sirogojnu posvećuje veliku pažnju proučavanju i očuvanju narodnih običaja zlatiborskog kraja. U autentičnom ambijentu dinarske brvnare, na Badnji dan, 06. januara, u skladu sa narodim običajima, izvode se ritualne radnje. Običaje izvode domaćin i domaćica, na isti način na koji se praznik i danas obeležava u selu.
Proslavljanje Božića uz praktikovanje običaja je zadržano i danas uz manje ili veće modifikacije uslovljene savremenim načinom života.
Autor: LZS
