Gold gondola, najatraktivniji projekat opštine Čajetina, pored toga što privlači veliki broj turista, ona predstavlja pravo ekološko prevozno sredstvo.
Prema rečima direktorke JP “Gold gondola” Bojane Božanić zlatiborska gondola ni na jedan način ne utiče na životnu sredinu.
– Sama ideja da Zlatibor dobije najdužu gondola na svetu i upotpuni turističku ponudu Zlatibora, bila je uslovljena potrebom da to bude samoodrživ projekat koji ni u kom smislu neće negativno uticati na prirodne potencijale ove planine, koja zbog svojih priprodnih potencijala i jeste najposećenija turistička destinacija u Srbiji – kaže Bojana Božanić.
Ona objašnjava da je Gold gondola poptuno zasnovana na ekološkim principima.
– Samo kretanje žičare zameniće brojne automobile i eliminisati njihove izduvne gasove i prašinu. Gondola se potpuno uklapa u ideju opštine Čajetina da postane prva ekološka opština u Srbiji, što dokazuje i studija njenog uticaja na životnu sredinu – kaže direktorka JP „Gold gondola”.
Struja je početni pokretač gondole, ali je plan da se ubrzo pređe i na solarni pogon.
– I u jednom i u drugom slučaju gondola je potpuno ekološko prevozno sredstvo. U jednom smeru prevozi putnike i eliminiše izduvne gasove minimum stotinu automobila. Plan je i da se gosti od hotela do Gondole voze električnim automobilima, a svi prateći objekti i upravna zgrada gradiće se na principu pametnih zelenih zgrada – kaže naša sagovornica i dodala je da se rade studije iskorišćenja sunčeve energije i energije vetra.
Preduzeće za inženjering i konsalting „Aurora Grin“ dokazalo je da ne samo da ne postoje štetni uticaji rada gondole, već će sama instalacija imati pozitivan uticaj na životnu sredinu usled smanjenja broja vozila koja se kreću ka Torniku.
Firma POMA, koja je proizvođač opreme za gondolu, na Evropskoj izložbi mobilnosti u Parizu predstavila je važnost prevoza putem sajli, kao rešenje za urbanu mobilnost i javni transport koji je u skladu sa ekološkim standardima, jer žičare ne zagađuju okolinu.
Pored gondola, svi prateći objekti i usluge imaće pečat ekološkog sistema tako da će najveća gondola na svetu biti i ekološka, energetski efikasna i u skladu sa prironim okruženjem. Priroda duž čitave trase je očuvana i na toj deonici, zbog postavljanja gondola, nije posečeno ni jedno drvo.
– Prirodni ambijent čuva se za panoramski poglede, jer je to i suština njene gradnje, vožnja sa pogledom na prirodni ambijent ove čarobne planine. Dakle, naša gondola nije samo najatraktivnija turistička ponuda u ovom delu planete, već najduža panoramska gondola na svetu koja će pritom ispunjavati sve ekološke zahteve – zaključila je Bojana Božanić.
TURISTI O GONDOLI
Jasna Petrović iz Beograda: “Ovo je neko sasvim novo iskustvo. Predivno je. Panorama je odlična i priroda je fantastična. Uvek se radujem Zlatiboru jer se nadišem čistog vazduha i uživam u lepoti ove planine”.
Nikola Stojanović iz Niša: “Ovakva atrakcija je bila preko potrebna. Vidim da radi na struju što znači da ne zagađuje sredinu, a to je najbitnije za ovu planinu. Zamislite samo koliko automobila menja.”
Siniša Janković iz Novog Sada: ”Lepo, zdravo, čisto. Oduševljen sam. To su moji prvi utisci”.
O GONDOLI
Panormaska gondola od centra Zlatibora do Tornika prevozi turiste trasom dugom devet kilometara, uz jednu međustanicu na pola trase u Ribnici. Gondola nosi 55 putničkih kabina. Kapacitet gondole je projektovan na 600 osoba na sat (uz mogućnost povećanja na 1.000), a putovanje traje oko 25 minuta (maksimalna brzina 6 m/s). Za gondolu su izgrađene tri stanice: 1. Zlatibor – naselje “Vilidž“ – početna stanica 2. Ribnica – neposredno pre Ribničkog jezera – međustanica 3.Tornik – vrh– krajnja stanica. Zlatiborska panoramska gondola je projektovana kao jednoužna, viseća, razdvojiva žičara, sa kružnim (jednosmernim) tokom, sa zatvorenim kabinama za 10 osoba. Visinska razlika između početne i krajnje stanice je 531m. Prečnik čeličnog užeta je 50 mm.
Na deonici između polazne stanice (Zlatibor) do međustanice (jezero Ribnica) podignuto je 19 stubova, a od međustanice (jezero Ribnica) do povratne stanice (Tornik) još 17. Raspon između stubova i njihova visina varijaju u zavisnosti od geometrije trase. Većina rastojanja između njih nalazi se u intervalu od 160 do 450 metara. Maksimalno međustubno rastojanje iznosi 544 metra. Visina pojedinačnih stubova se kreće od 6,45 m do 30 m.
Autor: LZS, foto: JP Gold gondola
Zahvaljujemo se JP “GOLD GONDOLA” na saradnji.
Tekst je deo projekta – Čajetina, prva ekološka opština u Srbiji: „OKOLINA ČISTA ZA MILION TURISTA“. Projekat sufinansira Opština Čajetina
