BIOSKA – SELO ZA ODMOR I DUŠU

Ušuškana u podnožju i na obroncima Tare, u dolini kroz koju protiče reka Đetinja, sa susednim selom Vrutci deli jezero, selo Bioska je pravi biser prirode. Priroda je ovom selu podarila zelenilo livada i šuma, koje se naizmenično prepliću. Kroz njih protiču potoci ka Đetinji, pa kroz Bioštansko polje sve do Ročnjaka, gde počinje jezero Vrutci. Selo Bisoka je udaljeno od Užica oko 22 km, planina Tara je tu na samo par kilometara, a i Zlatibor je na oko 20 km. Sve to čini idealnim za seoski turizam.

ZDRAVA HRANA

Stanovništvo je više preorijentisano na poljoprivredu, odnosno stočarstvo. Ali, i to je način da se privuku turisti, naročito kada se zna da je to zdrava i organska hrana. Bračni par Biljana i Darko Milić odvažili su se da se iz grada vrate u Biljanin zavičaj, u selo Biosku, u opusteli zaselak Mladenovići, gde žive samo Biljanina majka i njena jetrva. Tu gaje koze i proizvode organski sir i kajmak.

Procenili smo da je ovo selo idelano za gajenje koza, ima nadmorsku visinu preko 700 metara i nije zagađeno. Moja majka Milijana imala je jednu kozu koja je davala dosta mleka, i  mi smo rešili da kupimo još koju kozu. Podigli smo kredit i kupili tri koze, rase alpina. Evo, sada imamo stado koza i jarića koji vode poreklo od te tri koze. Znamo da su kozje mleko, sir i kajmak, veoma zdravi, a znamo i to da je koza genetski sposobna životinja, hrani se najhranljiivjim delovima biljaka – priča Biljana.

I Milomir Stanojčić u netaknutoj prirodi, gde nema nikakve industrije, niti zanatskih radionica, već samo zelenilo i priroda, gaji koze i prozvodi sir i druge proizvode od koza. On kaže da ukus kozjeg sira dosta zavisi od podneblja i trave, a da kozice vole brst i svakog dana unesu oko 90 odsto kabaste hrane.

Toga barem u Biosci ne nedostaje. Čista priroda na nadmorskoj visini od preko 800 metara, voda koju koristimo je iz srca planine Tare, jer je pre dve decenije urađen vodovod od petnaestak kilometara i ima je u izobilju – kaže Stanojčić.

I Milići i Stanojčići se slažu da Bioska ima dosta potencijala za seoski turizam, ali da bi trebalo još nekih sadržaja da bi se privukli turisti.

SELO OSTALO BEZ MANIFESTACIJA

Nekada je u Biosci bilo biše manifestacija koje su privlačile mnogobrojne goste.

Miljko Pejić iz Bioske na društvenim mrežama je napisao:

Organizujući zavičajne dane “Od Ivanjdana do Petrovdana” (2005-2010) želeo sam da se obnovi Dom kulture i obnovi КUD koji je nosio ime po lepoj devojci, cvetu srpske mladosti ugaslom u blatu NEPOTREBNOG Sremskog fronta, gde su belosvetske protuve, novi okupatori Srbije, kažnjavali Srbe izvodeći srpsku mladost na streljanje, pred mitraljeze njihove fašističke sabraće. Nisam uspeo u toj nameri, ali nisam ni odustao od tog sna. Zemljište bivše zadruge, na kome je urušeni Dom, bilo je u vlasništvu Crkve. To je jedina institucija koja bi mogla okupiti ljude da se ponovo podigne Dom, da ponovo zaživi i КUD Jelena Jelisavčić, od potomaka vas veterana КUD-a – napisao je Miljko Pejić.

Jedna od manifestacija je bila i “Štrapijada”. To je manifestacija u kojoj se vlasnici i njihovi konji takmiče u četiri kategorije u vučenju debla. Kada se održala privukla je veliki broj gostiju, a želja organizatora da preraste u tradiciju i odražava svake godine nije se ostvarila.

Treba pomenuti da u Biosci postoji i pevačka grupa “Paer”, koja je snimila i kompakt disk.

Danas, na žalost, nema nijedne manifestacije u ovom prelepom selu, koje bi privukle posetioce.

Ali, s druge strane ipak ko dođe u Biosku sigurno ima šta da vidi, da se odmori, da uživa u dugim šetnjama u čistoj prirodi, da se osveži na jezeru Vrutci, kao i da peca. Jezero je bogato ribom od šarana, pastrmke, babuške, skobalja, klena, soma pa do bodorke, grgeča i zeke.

Čak su zanimljive i stare vodenice, koje su odavno izgubile svoju namenu i propadaju. Uz neka finansijska sredstva mogu se obnoviti, a pored njih i napraviti neki restoran. Stara vodenica u Jankovića potoku, nedaleko od puta, ali ipak skrivena u šumi, nalazi se u predelu kao iz bajke.

MANASTIR RUJAN

Da je Bioska odavno bila nastanjena govore iskopine po pećinama, stari grobovi, arheološko nalazište Vračareva gradina iz rimskog doba, ostaci nekropole… Svakako, ko dođe u Biosku trebalo bi da obiđe manastir Rujan u Vrutcima, u kome je monah Teodosije na 250 drvenih ploča mesecima rezbario slova i štampao “Rujansko Četvorojevanđelje”, prvu štampanu knjigu na prostoru današnje Srbije. Jedan primerak knjige, sa 92 strane, koji se nalazio u u biblioteci SANU u Srbiji, izgoreo je 6. aprila 1941. prilikom nemačkog bombardovanja. Drugi, skoro celoviti primerak sa 296 listova, nalazi se u Državnoj biblioteci u Sankt Peterburgu. Inače, postoje napori da se staro četvorojevanđelje vrati u zemlju i smesti u novosagrađeni manastir. Postoji indicije da se jedan primerak Rujanskog Četvorojevanđelja nalazi u Nacionalnoj biblioteci u Pragu u sastavu Šafrkove zbirke i ima ukupno 300 listova.

Manastir je posvećen Svetom Đorđu, a zidan je u stilu bazilike što ga čini jedinim u Žičkoj eparhiji. Obložen je crvenim kamenom, koji bojom podseća na biljku ruj, koja raste u dolini Đetinje i po njoj čitava oblast i manastir dobila ime – Rujan. U sadašnji manastir je ugrađen jedan noseći stub koji je izvađen iz ruševina starog manastira, jer se prvobitno manastir . U njemu se nalazila prva štamparija na teritoriji Srbije koja je počela sa radom 1529. godine. U njemu je monah Teodosije po nekim podacima 1527., a po nekim 1537. godine štampao čuveno Rujansko četvorojevanđelje, prvu knjigu štampanu u Srbiji. Štampariju su otkrili Turci, pa su manastir zapalili, a monasi su pobegli u Manastir Raču, koji se nalazi sa druge strane planine Tare. Utvrđeno je da je monah Teodosije, 48 godina posle Gutenberga, štampao Četverojevanđelje, rezbario slova u drvetu, slagao ih u drveni ram i otiskivao ih na papiru. Tokom 2004. godine pokrenuta je obnova manastira i posle dve godine naseljen monasima. Manastir je osveštao vladika žički Hrizostom sa sveštenicima, koji je inače i pokrenuo obnovu ovog hrama i važnog spomenika naše kulture. U porti manastira sahranjen je episkop žički Hrizostom Stolić (1939—2012).

Podsećamo da je u okviru manastira bila poznata “Bioštanska banja”, od koje je manastir imao prihode.

ĆOSIĆA PEĆINA

U ovom kraju se nalazi i manje poznata Ćosića pećina. Prema rečima Dragana Pjevića, iz susednog sela Kremna i tumač Kremanskog proračanstva u svom “Domu proroka” u Kremnima, u selu kruži priča da je Ćosića pećinu otkrio neki Milinko pre tri i po decenije, pa je zato katkad zovu i Milinkova pećina.

Pričao je, vele, drugima da je sanjao da će blizu kuće pronaći blago. I kopao je, tragajući, danima po kršu u blizini kuće, ali umesto blaga pronašao je ovu pećinu. Posle ju je posećivao i održavao prostor oko ulaznog otvora. Danas Ćosića pećinu povremeno obilaze samo meštani ovog zaseoka, verujući da će vremenom možda postati turističko blago – kaže Pjević.

Ova pećina se nalazi kraj jedne utrine u Ćosićima i da do ulaza u pećinu na pedesetak metara prilazi makadamski put.

Njen ulazni otvor je veoma uzak, jedva da se može ući, tako da je potrebno da se proširi. Pa, kad se nekako stupi unutra, treba napraviti stepenice duge desetak metara da bi se prišlo najpre jednoj pećinskoj sobi, iza koje je hodnik, pa opet soba i hodnik, i tako ponovo, ne vidi se kraj. Ima pećinskih ukrasa, ali sve to valja ispitati i istražiti. A istražena i uređena Ćosića pećina za Biosku bi bila pogodna prilika da razvija turizam – smatra Pjević.

DOMAĆINSTVO DANILOVIĆ

Kao što smo već naveli da se seoskim turizmom bavi malo meštana. Prigodan, pravi odmor turisti mogu pronaći u Danilovića kuću, koja je udaljena 1,7 km od centra. Kuća Danilovića ima dva apartmana sa prelepim pogledima. Sve smeštajne jedinice imaju sopstveno kupatilo, flat-screen TV i potpuno opremljenu kuhinju. Velika terasa sa ozidanim roštiljem, dvorište sa mobilejerom za decu, otvoreni sezonski bazen za sve uzraste daju poseban užitak za sve goste, od najmlađih do najstarijih. Dozvoljeni su kućni ljubimci bez posebne naknade. Gostima se svako jutro služi kontinentalni doručak, a po dogovoru ručak i večera.

POZNATE LIČNOSTI IZ BIOSKE

Treba pomenuti da su u Biosci rođen Milovan Đorić, bivši fubdaler poznat kao “prvi srpski bek”, a prve fudbalske korake na terenu u Bisoci je napravio jedan od najtalentovanijih fudbalera na ovim prostorima Srboljub Srba Stamenković. U Biosci je rođena i narodni heroj u Drugom svetskom ratu Dana Milosavljević, kao i Lenka Rabasović, srpska heroina, učesnica Prvog svetskog rata. Iz Bisoke je i Ivko-Ivan Milutinović, doktor mašinstva, koji je bio narodni poslanik, izabran na prvim demokratskim izborima posle Drugog svetskog rata. I poznati “zubar Žućo”, Miroslav Nešković je iz ovog sela. Odatle potiče i Ilija Lazić, jedna od legendi Užica i pionir fotografije u užičkom kraju, poznat po “Foto Lazić”. On je svoje imanje u Biosci ostavio crkvi Svetog Petra i Pavla. Kao što je imalo svoje komunističke junake, tako ima i drugu stranu. U Biosci je rođen kapetan kraljevske vojske, akademski obrazovan Mića Rogić, o kome je ispevana balada, koja se mogla čuti za vreme susreta Od Ivanjdana do Petrovdana.

U svakom slučaju ko god poseti ovo selo, makar i na dan, imaće razloga ponovo da se vrati.

Autor: LZS

Zahvaljujemo se svim sagovornicima i onima koji su pomogli da nastane ovaj tekst. 

Tekst je deo medijskog projekta “Užička sela imaju potencijala za razvoj seoskog turizma” koji je sufinansiran od Grada Užica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

Leave a Comment