Užice uoči Badnjeg dana i Božića dobija posebnu prazničnu atmosferu. Na sve strane se prodaju badnjaci, a vešte ruke domaćica potrudile su se da naprave razne prigodne ukrase. Pšenica u saksijam au kombinacijama sa hrastovim lišćem, šišarke, venčići od lišća, svega ima.
Najviše prodavaca ima oko užičke crkve Svetog Đorđa gde će se paliti badnjak, a na Božić lomiti velika česnica.
– Evo, za badnjake koliko ko da, a ovi ukrasi koštaju od 100 dinara za venčiće, dok za ove kombinacije pšenice i šišarki sa lišćem od 200 do 500 dinara. Ali, narod nema para, slabo se prodaje – kaže jedna prodavačica.
Preko puta žena objašnjava dvema gospođama:
– Evo, ovo je od najkvalitetnije pšenice, bolje nećete naći.
U prolazu se nudo dren, kako kažu “štiti od uroka”.
Dok se sve priprema za najradosniji praznik, u preduzeću “Sreten Gudurić” se prirpema česnica, čiji će prečnik biti od 2,20 metra, a unjoj tri zlatnika.
Božić je pored Uskrsa najradosniji paznik u užičkom kraju. Narod se okuplja u crkvama na Badnji dan i tu često dočekuju Božić u ponoć. Ujutru, kako se to kaže u ovom kraju “božićkuju”.
Mr Jelena Toskić, antropolog i muzejski savetnik u Muzeju na otvorenom “Staro selo” u zlatiborskom selu Sirogojno objasnila je kakvi su običaji bili za Badnji dan i Božić u užičkom kraju.
– Dani koji prethode Božiću, Tucindan i Badnji dan sa nizom rituala, ukazuju na elemente verovanja u duh prirode i magijske radnje kojima se obezbeđuju plodnost useva i napredak porodice. Tek kasnije, običaji su se integrisali sa hrišćanskim verovanjima u simboliku Hristovog rođenja – objasnila je Jelena.
Najznačajniji badnjedanski rituali vezani su za porodično sveto drvo – Badnjak.
– Badnjak ili Veseljak kako ga još nazivaju najčešće je hrastova grana ili mlado stablo koje ritualno seče muškarac rano na Badnji dan obavezno sa rukavicama na rukama. Odabrano drvo se obasipa zrnevljem žita uz obraćanje rečima:,,Čestit Božić, sveti badnjače”. Valja ga seći tanko, da padne na istočnu stranu jednim udarcem da se, kako se smatra, sreća ne bi zadržavala – kaže naša sagovornica.
Potom se odsečeni badnjak nosi kući, gde je oslonjen na zid kuće do prvog mraka, a onda počinje ritual nalaganja ognjišta.
– Domaćin kuće seče badnjak na tri dela i unosi ih u kuću uz obraćanje:,,Dobro veče, čestit badnjak”, a ukućani mu odgovaraju:,,Bog ti pomogao, čestiti badnjače”. U kuću se potom unosi slama koja se simbolično vezuje za rođenje Isusa Hrista, ali i za agrarne prehrišćanske kultove. Ukućani obilaze oko ognjišta dok se uz slamu razbacuju: orasi, šećer i žito, a koje deca uz pijukanje veselo skupljaju. U jednom delu kuće na pod se postavlja ostala slama, žito i sveća kao i posna trpeza koju čine: pogača, razna posna jela, jabuke, orasi, med, šećer i td. Običaj je da se uz vatru bdi čitave noći i sa radošću dočeka Božić – kaže Jelena o Badnjoj večeri.
Na Božić se ljudi međusobno obraćaju rečima: Hristos se rodi! Zaista se rodi!
– U narodu se zadržao običaj da se na Božić mesi i jede obredni pšenični hleb -česnica. Po pravilu česnicu, božićnjak ili badnjaču mesi žena rano izjutra od nenačete vode donete sa izvora. U česnicu se stavljaju simbolička obeležja i namenjuju za: sreću, zdravlje, bogatstvo, a koje ukućani lomljenjem pronalaze u svom parčetu hleba – kaže Jelena.
Kada je česnica na stolu postavlja se i ostala Božićna trpeza.
– Na Božićnoj trpezi, posle višenedeljnog posta, obavezno se mora naći i ,,pečenica” – prase posebno odgajeno i za taj dan pripremljeno, koje se kolje ili utuče na Tucindan. Božićna trpeza je bogata i svečana. Na Božić prvo dolazi položajnik i nizom radnji: sedanje kraj ognjišta, džaranjem vatre i izgovaranjem: ,,Кoliko varnica, toliko parica, ovčica, prasića..”, nastoji da obezbedi blagostanje porodici. Običaj je da se položajnik daruje novcem i ponudi hranom. Običaj je da na Božić započinje svaki posao kako bi u novoj godini imali napretka, sreće i radosti u svemu. Trećeg dana Božića iz kuće se iznosi slama i simbolično stavlja na voće – objasnila je Jelena.
Autor: LZS
