Jedan od istorijskih spomenika posvećen periodu iz Drugog svetskog rata jeste malo poznat široj javnosti u Srbiji, a i mnogim Užičanima, spomenik koji je do skoro nosio ime Neznanom junaku. On se nalazi na putu naselja Carina – Sarića Osoje. Posle sedam decenija javnot je saznala ko je taj junak.
Danas je to spomen ploča sa imenima palih boraca, sa urađenim prostorom, među kojima se ističu dve izdignute do pola metra u visinu i dugačkih od 1,5 do 2,5 metra betonske izbrazdane površine, koje predstavljaju tenkovske gusenice.
Po završetku Drugog svetskog rata, tu je bio pravougaonik ograđen drvenom ogradicom. Na sredini toga ograđenog prostora bio je poboden kočić sa drvenom zvezdom petokrakom, bez ikakvog napisa. Dugo se smatralo i većina Užičana je mislila da je tu poginuo neko od partizanskih boraca… To mesto je nazvano „Spomenik neznanog junaka“. Nekada su pioniri redovno i organizovano posećivali to mesto. Tek kasnije to mesto označava spomen vojnicima Vojske Kraljevine Jugoslavije, koji su 15. aprila 1941. godine (Aprilskom ratu), u borbi sa nemačkom vojskom izginuli braneći Užice.
Užice je u tom Aprilskom ratu bio jedan od retkih gradova koje je bilo slobodno. Kada su oko dva sata posle ponoći niz Sariće Osoje počeli da nadiru prvi tenkovi Osme tenkovske divizije iz šume ja na prvi nemački tenk skočio vojnik i ubacio bombu kroz otvor. Uništio je komande tenka i posadu, ali je taj tada nepoznati vojnik stradao od mitraljeza sledećeg nemačkog tenka. Priča se da su tog vojnika na tom mestu sahranili nemački vojnici, gde je kasnije 1974. podignut spomenik.
– Prema podacima kojima raspolažemo poginulo je 118 osoba, 67 vojnika i 51 građanin. Aprilski rat je počeo nemačkim bombardovanjem Beograda 6. aprila 1941. godine i time označio početak Drugog svetskog rata u Кraljevini Jugoslaviji. Glavni napad kopnenih snaga izvršen je iz Bugarske, a nemačke trupe i njene saveznice su napadale i iz pravca Albanije, Mađarske, Rumunije i Austrije. Jugoslovenska vojska je za odbranu zemlje uspela delimično da mobiliše 28 pešadijskih i 3 konjičke divizije, oko 600.000 vojnika. Suočena sa izdajom i lošom komunikacijom sa vrhovnim štabom nije mogla da pruži jači otpor. Vlada je povlačeći se ka unutrašnjosti menjala mesta boravka, sve dok 15. aprila nije napustila zemlju. U takvim okolnostima, vojnici i građani su se spontano organizovali kako bi odbranili čast svoje zemlje i svog grada. I dok su u nekim delovima zemlje, nemačke snage dočekivane kao oslobodioci ili im je pružen neznatan otpor, Užičani su herojski položili 118 života za slobodu svoga grada – rekao je istoričar Nemanja Obradović, kustos Narodnog muzeja Užice.
KO JE NEZNANI JUNAK
A neznani junak je postao poznat tek 2011. godine.
– Saznalo se da je to Miloje Zečević, kovač rodom iz sela Lipovca kod Topole, koji je preživeo u Prvom svetskom ratu golgotu preko Albanije. U toku Aprilskog rata je mobilisan i bio narednik Osme protivtenkovske baze Vojske Kraljevine Jugoslavije, koji je sa svojim jedinicom branio Užice – kaže naš sagovornik.
U otkrivanju ko je neznani junak je pomogao sveštenik u penziji Dragomir Vidić, koji je bio prijatelj sa sveštenikom iz Šumadije, Radmilom Stefanovićem, koji mu je rekao da je neznani junak Miloje Zečević i da je on stric profesora dr Miodraga Zečevića, predsednika Republičkog odbora SUBNOR-a. Dr Zečević je proti Vidiću ispričao da je njegov stric 1941. mobilisan, kao komandir jedinice, na prilazu Užicu, branio podignute prepeke na putu i da je sa protivtenkovskom minom skočio na prvi tenk i uništio ga, ali da je izgubio život. Kasnije se sve saznalo, nemačke jedinice sa kojima su došli u sukob pripadale su Vermahtu, a ne SS jedinicama i posle osvajanja Užica vretili su se i sa vojničkim počastima sagranili hrabrog Zečevića. Tako je neznani junak postao znana, ali Užičani to mesto još uvek zovu „spomenik neznanom junaku“.
Osim ovog junačkog dela, trebalo bi istaći i podvig Dragomira Nikolića, mašinovođe iz Užičke ložionice, koji je dejstvovao mitraljezom iz kafane “Zlatibor”. On je uspeo da usmrti nekoliko neprijateljskih vojnika pre nego što je neprijateljski tenk razneo mesto gde se nalazio ovaj hrabri borac. U nemačkim izveštajima ostalo je zabeleženo da su po ulasku u razrušeno Užice, njihovi vojnici zatekli mnogobrojne civile sa oružjem u ruci kraj zadimljenih puškomitraljeza ili sa pištoljima iz kojih je paljbom ispražnjena municija. Na ovom mestu gde je Miloje Zečević našao herojsku smrt i gde je kasnije sahranjen 2015. godine postavljena je spomen ploča, a na inicijativu Narodnog muzeja Užice 2016. godine podignuta je spomen ploča posvećena svim junacima koji su pali u odbrani Užica 15.04.1941. godine. Na ploči su isklesana njihova imena, kako bi zajedno sa njihovim herojskim delom bila sačuvana od zaborava.
Možda bi i ovaj spomenik trebalo uvrstiti u turističku ponudu Užica. Predlog je da se postavi na vidnom mestu table sa prićom o tome kako je neznani junak postao poznat, a pošto pored ima zelene površine, mogao bi da se postave klupe i sto, kako bi posetioci mogli da odmore i evetnualno naprave izlet u ovom predelu okruženom šumom.
Autor: LZS
Zahvaljujemo se Narodnom muzeju na saradnji.
Tekst je deo medijskog projekta “Kroz istoriju do budućih turista” koji je sufinansiran od Grada Užica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
