KAKO REŠITI PITANJE ANIMALNOG OTPADA

Opština Čajetina je jedna od retkih opština u Srbiji koja nema divlje deponije, navode u KJP “Zlatibor” i dodaju da ih to približava ka cilju, a to je da opština Čajetina postane prva ekološka opština u Srbiji. Postojeće divlje deponije uspešno su sanirane i pretvorene u značajne objekte. Na primer, pored benzinske pumpe na Zlatiboru, na mestu gde je praktično bila deponija, napravljen je fudbalski stadion. Ili, kod hotela “Tornik”, napravljena je saobraćajnica, gde će nakon poravnanja tla moći da se napravi još nekoliko sportskih terena.

Postrojenje za konačan tretman animalnog otpada

Međutim, problem koji je u toku rešavanja jeste animalni otpad. Na području ove opštine ima preko sto prerađivača mesa (registrovanih i neregistrovanih).

Jedna od aktivnosti koje se vodi u cilju reševanja pitanja animalnog otpada je izrada studije izvodljivosti (opravdanosti) za izgradnju postrojenja za konačan tretman otpada životinjskog porekla. Mi smo sa projektom dobili konsultante angožavane za ovu oblast iz Srbije i Švedske. Ovu studiju smo opredelili tako što smo se odlučili da bude zajednički projekat opštine Čajetina i grada Užica. Opština Čajetina je imala obavezu da opredeli lokaciju. Takođe, studijom su obuhvaćene pridružene opštine Požega, Arilje i Bajina Bašta – rekla je Vera Blagojević iz KJP „Zlatibor“.

Ona je rekla da državna strategija predviđa da se na celoj teritoriji naprave regionalne stanice za pretovar klaničnog otpada, gde bi se sakupljao takav otpad sa teritorija navedenih opština i odlagao u kontejenere privremeno, a kasnije bi kafilerije dolazile i nosile otpad.

Nismo još uvek dobili konačnu verziju studije, ali smo imali onlajn satstanak i oni su zaključili da se isplati posebno sakupljati posebno prvu, drugu i treću kategoriju. Treća je ona koja može da se koristi za proizvodnju hrane za pse, a  prve dve se uništavaju. To sve zahteva vozila i veće postrojenje – navela je Vera Blagojević.

Ona kaže da su pre dve godine imali ogromne probleme u vezi odlaganje aimalnog otpada.

U 2019. godini u našim kontejnerima su se pojavljivale ogromne količine klaničnog otpada. Zato smo morali da pozovemo inspekcije i policiju. Pronađeni su mnogi koji su odlagali otpad u naše kontejnere i procesuirani su. Sada takvih ima znatno manje, skoro da nemamo ništa od animalnog otpada u kontejnerima. Kada smo zaticali te količine otpada morali smo da pozovemo one koji se bave uništavanjem ili korišćenjem takvog otpada i za prevoz smo platili 300.000 dinara – dodala je naša sagovornica.

Animalni otpad se tera u Ćupriju, ali to mnogo košta

Sve prerađivače mesa obavezuje zakonska regulativa. Inspekcija je dužna da utvrdi gde i kako se odlaže otpad. Kada dođe isnpektor u klanicu ili proizvođača, dužni su da mu stave na uvid dokumenta od broju zaklane stoke, količine otpada i otpremnicu za odvoz otpada od zvanične firme.

Najviše proizvođača i prerađivača mesa ima u Mačkatu, Krivoj reci i Kačeru. U razgovoru na ovu temu, mnogi su istakli da je odvoz animalnog otpada u spalionu u Ćupriju skup, 30 dinara po kilogramu. Najviše bi im odgovaralo kada bi se bar negde u Zlatiborskom okrugu otvorilo neko postrojenje gde bi mogli da dovoze takav otpad. Međutim, niko nije želeo da se javno eksponira, jer se plaše da će navući bes kolega. Zato sledeći intervju objavljujemo bez imena i prezimena (ime i prezime poznato autoru).

Sada kada se uporedi odvoz animalnog otpada nam dođe skuplje nego meso. Ali, mi moramo to da radimo, jer nas zakon obavezuje, a jednostavno ne bismo znali šta bi sa njima. To nas košta 30 dinara po kilogramu – kaže naša sagovornica.

Ona objašnjava da škembi (želudac) je pun đubreta da su teški od 30 do 40 kg, a džigerica sa grkljanom je teška oko 17 kg i srce sa dijafragmom oko 12 kg. Tu je koža i najviša cena koju mogu da dobiju za nju je 70 dinara po kilogramu, kao i glava. Prema rečima naše sagovornice to se ubraja u taj nezvanični peti čerek, dok prethodna četiri čine dva buta i dva prednjaka – plećke.

Nekada smo sa petim čerekom pokrivali troškove odvoza ostalog životinjskog otpada, ali sada nema načina da pokrije troškove. Ne može ni pola da porkije – kaže ona.

Otpad životinjskog porekla se odlaže u tri posude (kolica ili kontejnere) po kategorijama – prva, druga i treća.

Mi smo obavezni da razvrstavamo taj otpad, a kada dođu iz Ćuprije da teraju u spalionu, oni sve to mere i onda sve zajedno strpaju u kamion. Naša obaveza je i da prvo platimo, da im donesemo nalog da smo uplatili, pa tek onda da oni teraju. Dakle, ako imaš pare tog momenta oni nose, ako nemaš pare samo možeš da kukaš – kaže sagovornica.

Na primer jedna klanica u Mačkatu, koja vrši usluge klanja i za druge prerađivače mesa, mesečno izbaci oko 5 tona konfiskata. I samo u Mačkatu postoji 43 objekta za preradu mesa i 12 objekata klanice. Međutim, naša sagovornica kaže da je njoj poznato da samo mali broj vlasnika objekata imaju dogovor sa spalionom u Ćupriji.

Na pitanje da li postoji mogućnost dogovora sa rezervatom „Uvac“, da se isporučuje životinjski otpad za hranjenje beloglavih supova, ona kaže:

Pokušavam sa njima da se dogovorim. U Mačakatu su već viđeni supovi, a najviše ih ima prilikom utovara u kamion za Ćupriju, jer se dogodi da ponekad ispadne neki deo. Jednostavno osete i dođu. Iz rezervata su mi rekli da hoće da sarađuju, ali mi još nisu poslali ugovor. To se pre svega misli na meki otpad (creva, iznutrice, odnosno sve ono što nije za ljudsku ishranu). Ne može da ide rog, kost, čapak. Još su mi rekli da imaju dobru volju, ali isto tako da su sa mnogim sklopili ugovore, ali da gore  ne dogone taj otpad. Kod njih ne bih imala neki trošak. Jedino je potrebno posebne posude i vozilo, a ja to već imam.

Naša sagovornica kaže da i u Sjenici postoji vlasnik preduzeća, koji je registrovan da radi otkup kostiju, a kosti koristi za zagrevanje sistema. Sa njim ima ugovor i uslovi su mnogo povoljniji od Ćuprije.

Inače, opština Čajetina je uvela da svaki prerađivač i klanica imaju kontejnere ispred svojih objekata. U tim kontejnerima nema animalnog otpada, jer su svesni ako se nađe da će platiti kaznu.

Neophodno je da se u Zlatiborskom okrugu otvori neka firma kod koje bi svi klaničari i prerađivači mesa doteravali otpad životinjskog porekla. U svakom slučaju to je lepa vest što pokreću opština Čajetina i Grad Užice, ali to bi trebalo isto da se rešava na višem nivou. To bi ljudi rado prihvatili – zaključila je naša sagovornica.

Možda je ovo rešenje

Tragajući za načinom da se reši pitanje animalnog otpada naišli smo na sajt preduzeća „Nigal“, koja u svom proizvodnom programu ima kotlarnice i spalionice. Tu je i postrojenje za spaljivanje animalnog otpada za koje navode:

“Postrojenje je namenjeno spaljivanju nejestivih animalnih ostataka (konfiskata i kostiju) iz proizvodnje i prerade mesa, klaničnog otpada iz klanica i uginulih životinja na farmama. Ugradnjom ovog postrojenja svaka klanica, prerada mesa i farma bi rešila problem svog animalnog otpada i uginulih životinja, na najekonomičniji i sa ekološke strane najprihvatljiviji način.

Korišćenje produkata sagorevanja od spaljivanja animalnog-klaničnog otpada u kotlovima sa utilizacijom može se dobiti značajna količina tople vode za potrebe proizvodnje, grejanja i tople sanitarne vode”.

Tehničke karakteristike postrojenja:

  termička snaga: 100 – 500 kW

  kapacitet spaljivanja: od 50 – 250 kg/h

  inicijalno gorivo: gas / tng / lož ulje / pelet

  potrošnja goriva: 0,5 – 1 lit./10 kg otpada,

  radna temperatura: > 850 °C

  dimenzije glavnog dela opreme: 5,5x2x6(12) m

  visina dimnjaka: 12 m

  minimalne dimenzije prostorije za smeštaj postrojenja: 8x6x4,5 m

  potrebna električna snaga za celokupno postrojenje: < 7 kW

  temperatura tople vode za grejanje: 90 °C

  temperatura tople sanitarne vode: 83 °C

  količina dobijene tople sanitarne vode: 1000 – 2500 lit/h

 Karakteristike postrojenja:

  poluautomatsko ubacivanje otpada na higijenski način

  efikasnsno i potpuno spaljivanje animalnog otpada u rotacionom ložištu

  ekonomičnost procesa spaljivanja jer se proizvodi topla voda

  dobijanje tople vode koja se može koristiti u sanitarne, grejne ili tehnološke svrhe

  viskokvalitetni materijali izrade – nerđajući vatrootporni čelik i kotlovski čelik

  samočišćenje rotacionog ložišta

  retka potreba za čišćenje izmenjivača toplote – utilizatora

  produkti sagorevanja ne zagađuju životnu sredinu

 

U prilogu je i video koji govori o otvaranju ovakvog psotrojenja na severu Kosova. Ceo projekat je koštao 112.000 evra.

Autor: LZS

Zahvaljujemo se KJP „Zlatibor“ na saradnji i proizvođačima i klaničarima sa teritorije opštine Čajetina.

Tekst je deo projekta – Čajetina, prva ekološka opština u Srbiji: „OKOLINA ČISTA ZA MILION TURISTA“. Projekat sufinansira Opština Čajetina.

 

Leave a Comment