Sa lepim i toplim vremenom povećava se i verovatnoća da u prirodi sretnete zmije. Nema potrebe za panikom, ali je oprez neophodan.
Poznato je da se zmije boje više od ljudi, nego mi od njih. Ukoliko odlazite u prirodu nosite duboku obuću, debele čarape i duge pantalone, a ako naiđete na zmiju pokušajte da je zaobiđete. Ne pokušavajte da je oterate i tučete štapom. Takođe, dok šetate šumom bilo bi dobro da pravite malo jače korake ili da lupkate nekim štapom kako bi zmija osetila vibracije i pobegla pre nego što naiđete na nju. Кada ostavljate odeću ili obuću na mestima koja su dostupna zmijama, pre nego što se obučete dobro pregledajte garderobu kako bi bili sigurni da se zmija nije negde uvukla.
POSКOК (Vipera ammodytes) je najrasprostranjenija, najduža i najopasnija evropska otrovnica. Poznata je i pod imenima kamenjarka i prisojkinja. Odrasle jedinke narastu oko 65 cm, mada mogu da dostignu i 100 cm. Na glavi ima izraštaj u obliku „rogića“. Mužjaci su pepeljastosivi, a ženke su najčešće smeđe, sivosmeđe ili crvenosmeđe, sa izraženom romboidnom šarom na leđima. U prirodi je zabeleženo samo nekoliko slučajeva poskoka koji nisu imali svoj karakterističan “rog”.
Poskok je prilično je troma zmija i nije agresivan, a kada je uznemiren počinje da sikće i pokušava da pobegne. Nasuprot verovanju, poskok ne ume da skače. Međutim, može da smota zadnji deo tela, pa onda uzdigne prednji i brzo ga izbaci napred da ugrize žrtvu, zbog toga se stiče utisak da „skače“. Doseg takvog „skoka“ je 40 cm.
Od svih evropskih otrovnica, ima najveće otrovne žlezde i zube koje mogu narasti do 1 cm. Otrov je izuzetno snažan, a ujeda samo kada je u opasnosti. Smrtni ishodi kod ljudi su izuzetno retki. Hrani se sisarima, gmizavcima, ređe mladuncima ptica. Prirodni neprijatelji su mu kune, divlje svinje, ježevi, neke vrste ptica poput čaplji, vrana i ptica grabljivica.
U NP Tara se sreće na suvim, kamenitim i dobro osunčanim mestima. Vrsta je zaštićena prema nacionalnom i međunarodnom zakonodavstvu.
SMUКULJA (Coronella austriaca) je zmija neotrovnica, ali je laici često pomešaju sa šarkom. Glava malo šira od tankog tela, prema njušci špicasta, oči male, zenice okrugle. Najčešće je braon boje, ređe siva. Najviše zbunjuju pege po leđima – dva reda tamnih pega koje su iza glave malo veće katkad su u obliku rogova ili krune. Smukulje nemaju jako, nabijeno telo i veliku trouglastu glavu kao šarke, cik-cak liniju te grebenaste ljuske. Zenice su im okrugle, a kod otrovnica su sužene kao kod mačke. Na bokovima još prolazi tamna pruga, a od nozdrve preko oka prema vratu tamna pruga.
Relativno je spora i flegmatična, ali ako je napadnuta uzvraća napad (ponaša se kao otrovnica: vrat joj je u obliku slova S, ispušta zvuk sličan zvuku poskoka) ili se pravi mrtva tako što se ne mrda, izvrne glavu i ispušta karakterističan miris-miris truleži. Hrani se gušterima, manjim zmijama, sisarima, pa i insektima. Ujed nije opasan po čoveka.
Naseljava suva i kamenita staništa sa vegetacijom, do 2.000 m n. v. Ima je na celom području Tare. Vrsta je zaštićena prema nacionalnom i međunarodnom zakonodavstvu.
SMUК, ESКULAPOV (Zamenis longissimus Laurenti) je jedna je od najvećih neotrovnih zmija u Srbiji. Prosečna dužina iznosi 140 cm, dostiže i 200 cm. Leđna strana tela je sivkaste, smeđe ili maslinaste boje, nekad skoro crna, sa belim tačkicama na svakoj krljušti. Mladunci na prelazu između glave i tela sa strane imaju po jednu žućkastu mrlju pa izgledom podsećaju na BELOUŠКU.
Hrani se najčešće sitnim glodarima, miševima i voluharicama, gušterima i mladim pticama i svoj plen ubija davljenjem.
Naseljava uglavnom suvlja staništa obrasla vegetacijom, listopadne šume, žbunje, jako je dobar penjač pa se može naći i na drveću gde traži plen. Nastanjuje celo područje Tare. Vrsta je zaštićena prema nacionalnom i međunarodnom zakonodavstvu.
BELOUŠКA (Natrix natrix) je jedna od najčešćih vrsta zmija u Srbiji. Dužina tela je 80–120 cm. Promenljive je boje, uglavnom maslinastozelene sa tamnim mrljama; ima i jedinki sa dve uzdužne bele mrlje na telu. Na glavi se u zaušnom delu nalaze dve polumesečaste mrlje bele ili žute boje, po kojima je i dobila ime.
Najčešće se sreće pored bara, jezera, kanala ili većih reka u mirnijem delu toka. Bezopasna je i retko se brani ujedanjem. Кada je uznemirena, često sikće i napada zatvorenih usta, veoma retko ujeda. Ukoliko oseti da je smrtno ugrožena pravi se mrtva tako što se izvrne na leđa i otvori usta. Кad je u opasnosti, najčešće povrati želudačni sadržaj ili izbaci crevni sadržaj, čiji neprijatan miris otera neprijatelja. Hrani se pretežno žabama. Dobar je plivač. Zaštićena je prema nacionalnom i međunarodnom zakonodavstvu.
RIBARICA (Natrix tessellata) je neotrovna zmija čija dužina tela iznosi 80 do 140 cm. Jedina je neotrovna zmija koja ima izrazito trouglastu i izduženu glavu. Osnovna boja je maslinasta sa tamnim mrljama duž celog tela. Na trbušnoj strani nalaze se šare u obliku šahovskog polja.
Ribarica u samoodbrani izbacuje sekret neprijatnog mirisa i pretvara se da je mrtva. Izuzetno je dobar plivač. Hrani se isključivo ribom (otud i naziv), i to uglavnom bolesnim i ozleđenim jedinkama.
I u NP Tara se sreće isključivo pored vodenih površina u kojima su autohtone vrste ribe. Vrsta je zaštićena prema nacionalnom i međunarodnom zakonodavstvu.
Prema navodima stručnjaka iz ove oblasti na Tari nije zabeleženo prisustvo šarke.
Izvor: NP Tara
