MOКRA GORA – Trinaesti filmski festival “Kustendorf” u Drvengradu na Mokroj Gori svečano je otvoren večeras u prepunoj sali “Proklete avlije”. Na samom početku reditelju Purišu Đorđeviću uručeno je priznanje za životno delo, što je propraćeno gromoglasnim aplauzima.
Dok je primao nagradu od tvorca Kustendorfa Emira Kusturice, Đorđević je duhovito rekao, da ga u poslednje vreme najčešće pitaju zašto je živ, a ima 95 godina.
– Reći ću jasno, to je zato što sam ja seljačkog porekla. I nikad nisam jeo voće! – otkrio je Đorđević sa osmehom.
Кusturica je rekao da “sve što je forma u našoj kinematografiji ima ime, a zove se Puriša Đorđević”.
– Purišin filmski jezik je izvan svakog modela. Кad je moja generacija pokušavala da nauči kako se priča priča, najvažnije je bilo pratiti ljudsku sudbinu. U tom procesu forma je sve. A forma se zove Puriša Đorđević – rekao je Kusturica i najavio da će do stotog rođendana našeg laureata, dogoditi još dva ili tri njegova filma.
U “Prokletoj avliji” prikazan je omaž Puriši Đorđeviću, a u suštini to je svojevrsna posveta jugoslovenskoj kinematografiji. Od partizanskog filma, sledila je sekularizacija revolucije, zatim autorsko osvešćivanje uz filmove Aleksandra Petrovića i prevazilaženje žanrovskih okvira njegovim filmskim ostvarenjem “Tri”. Nastavlja se Živojinom Pavlovićem i njegovom “Zasedom”, a završava se Kusturičinim “Podzemljem”.
Posle omaža prikazan je Кusturičin performans u kome su gosti festivala zajedno s našim ministrom kulture Vladanom Vukosavljevićem, ogroman model crne mačke koja sugeriše na 13. “baksuzno izdanje” festivala, farbali u belo. U sali bioskopa moglo se čuti i o sujeverju, da je čak i naučnik Nils Bor verovao da mu potkovica iznad ulaznih vrata kuće donosi sreću. Jedan novinar ga je pitao, kako to da on kao naučnik veruje u to, a Bor je ogovorio:”Vi ne razumete, da te stvari funkcionišu bez obzira da li u njih verujete!” Na taj način se filmski stvaraoci sujeverju suprotstavljaju filmskom magijom.
Ministar kulture i informisanja istakao je da živimo u doma nametnute sreće, korporativne sreće, društvo potrošačke sreće, pa je pitao da li smo uopšte slobodni. A o sujeverju je rekao:
-„Legenda kaže da su guske spasle Rim, ali moguće da će Emirove crna mačka i beli mačor pomoći u spasavanju svetskog filma – rekao je Vukosavljević i zaključio “da će “Кustendorf” svojom inspiracijom obasjavati svet kao i da će svetlo s Mećavnika dugo sijati”.
I tako oslobođeni baksuznog predznaka, učesnici i gosti festival su slavili Srpsku novu godinu.
Festival će trajati do 18. januara i u takmičarskom delu učestvovaće 21 film domaćih i stranih autora.
Autor LZS
