Beograđanka Iva Živković u Amzićima živi svoj san. Iz prestonice u kojoj je rođena, preselila se na planinu, o čemu je još kao devojčica maštala, na Bosanju gaji konje koji su joj i posao i strast, a u eko bašti povrće na principima permakulture koja stiče sve više poklonika.
U zaseok Sindžiri, nedaleko od zakatančene seoske škole, Iva je s porodicom doselila pre tri godine. Кupila je četiri hektara zemlje, oronulu štalu i staru kuću u koju bivši vlasnici decenijama nisu ulagali. Na imanju je dosta posla, a pomažu joj ukućani, ćerka Кlara, učenica Srednje škole u Novoj Varoši, i emotivni partner Tatomir.
-Nisam došla s velikim kapitalom, pa radovi idu nešto sporije. Ipak, očistili smo zapušteno imanje i renovirali kuću koja nije imala kupatilo i u kojoj niko 35 godina nije živeo. Podigli smo i objekat za smeštaj konja i napravili senik. Najveći deo posla odradili smo sami . Tu smo se skućili i tu ostajemo – priča za “Varoške novine” Iva.
Iva u Amzićima gaji četiri grla, dve kobile koje je kupila na Pešteru, i omad staru dve i tri godine. Кaže da ne namerava da proširuje krdo dok se ne steknu uslovi za realizaciju planova koje ima.
-Reč je o domaćem brdskom konju, od koga nema boljeg za ove uslove. Prvi posao im je bio da očiste zakorovljeno imanje i posao su odlično odradili. U selu je dosta zapuštenih pašnjaka i livada pa su često i kod komšija, a od korova su očistili i utrinu kraj sportskih terena u centru sela. Planiram da u bliskoj budućnosti u dogovoru s meštanima ovde otvorim školu jahanja za turiste. U Amzićima i okolnim selima je dosta vikendica a gradi se i dalje, pa bi imalo posla- kaže Iva.
Iva je diplomirani inženjer konjarstva. Studirala je u Engleskoj, a nakon završenog fakulteta radila je širom Evrope kao trener konja i jahanja. Danas pruža konsulantske usluge vezane za konje školama jahanja i ergelama, a među klijentima joj je i vlasnik farme u Francuskoj koji gaji čistokrvna grla. Svojevremno se bavila i novinarstvom, dok danas tek povremeno radi kao televizijski komentator konjičkih sportova.
-Zahvaljujući ocu koji je bio vrstan jahač i sama sam zavolela konje. Radeći s konjima prvi novac zaradila sam u svoj 15. godini, i tada sam odlučila da mi konjarstvo bude profesionalno opredeljenje. I nikada se nisam pokajala zbog toga- kaže Iva.
Pre nego što je kupila imanje u Amzićima, Iva je punih pet godina tragala za svojim parčetom raja, uglavnom po jugozapadnoj Srbiji gde su joj i koreni. Njan deda po majci, Radojica Ćirović, odrastao je u Negbini, a deda po ocu na Zlatiboru, ali ih je život još u mladosti odveo daleko, a nakon odlaska u zavičaj su svraćali tek povremeno.
-Tražila sam imanje koje je na 800 do 1.200 metara nadmorske visine i koje nije blizu grada, ali je lako dostupno automobilom. Da ima lep pogled, zimzelenu šumu u blizini i naravno, da je cena prihvatljiva. Imanje koje smo kupili odmah nam se svidelo, a na njega smo nabasali sasvim slučajno. Da sam pre toga negde u selu imala nešto svoje davno bih otišla iz Beograda. O životu daleko od gradske buke, još kao dete sam maštala. Verovatno su tu geni učinili svoje, a kako imam astmu život u prirodi mi i zdravstveno prija- priča Iva.
—————
U GRAD U ŠКOLU
-I Кlara se brzo navikla na život u Amzićima u kojima gotovo i da nema druge dece srednjoškolskog uzrasta. U Novu Varoš u školu je vozimo svako jutro jer nema drugog prevoza. Ukoliko nakon časova stigne na međugradski autobus, izađe u Zlošnici, pa zatim od magistrale četiri kilometra pešice do kuće. Ako nema autobusa, dođemo u grad po nju kolima- kaže Iva Živković.
Iva iz prvog braka ima i sina studenta, koji živi u Beogradu, a u Amzićima je kad god mu obaveze dozvole.
Autor: Željko Dulanović, Izvor
